Priče

Živeo sam sa Mormonima da vi ne biste morali

Prvi deo priče o sektaškom cimerstvu u Americi kod Mormona.
:
Živeo sam sa Mormonima da vi ne biste morali

Pre mnogo godina, kad sam još uvek mogao da zapamtim obaveze bez da me neko podseti na njih, obreo sam se u Americi i igrom slučaja cimerisao sa mormonskom porodicom na par meseci. Da vas ne bih smarao kako sam tamo dospeo i sve ostalo, to nikoga ne interesuje, prešaltaću se na ove zanimljive stvari. Čekaj bre čoveče, pišeš o Mormonima, stvarno misliš da će ovo da bude zanimljivo nekome?

E dragi čitaoče, tu grešiš. Ako si pogledao epizodu Saut parka o Mormonima, znaš da iako je dosta iskarikirano, sigurno postoji šizofrena priča na kojoj je zasnovan scenario. Postojala je i legenda da je jedan od kreatora Saut parka Mormon, al' to bi bila istina samo ako bi se računalo da jeste ako ga je gurno u mormonsku devojku (jer… jeste). E kad smo već kod toga, znate da oni ne odobravaju seks do braka? Ali ima caka, možeš da ga gurneš i da se ne pomeraš. Oni to zovu soaking ili moj slobodan prevod je UMAKANJE. Umaču ga braća Mormoni.

E sad pazi ovo, skontali su da je samo umakanje poprilično bezveze bez pomeranja i onda su smislili kako da zajebu sistem još jednom. Znači postavljam scenu, misionarska poza, dva zaljubljena mormončića žele da se umaču i tu dolazi dobri drug ili drugarica i zna da samo umakanje nije dovoljno za užitak i počne da pomera muškarca koji je gore. Što znači ljulja brata i oni se trljaju, penis vagina kažu TOOOO LEGENDO, a oni tehnički nisu prekršili pravila. Seksaju se, al' je sve okej u očima Boga, jer jebiga, ljulja me lik, ja nisam ništa hteo, eto došao dušman dok se umačemo i vidi šta nam radi! Dovitljivi ljudi, nema šta.  

E sad kad sam vam privukao pažnju ovom pričom o seksu, vraćamo se na priču o tome u šta oni veruju i kako je meni bilo. Izvinjavam se što tekst ide iz ličnog ugla, znam da svakoga boli kurac za to, al' dok sam vagao da li da pristupim ovome ozbiljno i iz naučnog ugla, shvatio sam da je to dosta dosadnije i da su ljudi ovde došli da se nasmeju i ako može, možda nešto i da nauče. Mislim, aj sad zamislite da na ovom sajtu čitate tekst koji počinje sa “Mormonska vera je četvrta najrasprostranjenija vera u Americi i ima ih skoro 2%. Najviše su zastupljeni u državi Juta, ali se tamo Mormonska crkva deli na dve struje, na Crkvu Isusa Hrista svetaca poslednjih dana i Mormonsku, a u Juti žive ovi drugi koji mogu da imaju više žena po čemu su najpoznatiji u svetu”. Tačno bi vas sve boleo kurac da pročitate tako nešto. Pa da mi to odradimo drugačije jelte.

Znači ovako, imam 18 godina u tom trenutku, ništa ne znam o životu, u Americi sam bez igde ikoga. Što se ticalo interneta, bio je tu Majspejs, al' uglavnom sam komunicirao sa prijateljima preko mejla. Da, toliko je bilo davno. Znači, ne znam kurca ni o čemu, al' igrom slučaja znam nešto o Mormonima, jer se neko naše staro porodično kumstvo prekrstilo kasnih devedesetih u Mormone. Da li je to bilo zbog para (jer finansiraju sve crkve po svetu i to baš jako) ili su stvarno poverovali u ovo što ćete pročitati, ostavljam na vama da procenite.

Ja sam u toj kući završio njihovom dobrom voljom, u principu ostao sam bez gajbe i bila je frka panika da se skućim da ne bih spavao ispod mosta sa zapaljenom kantom smeća koja funkcioniše u svojstvu kaljeve peći kao što je običaj u američkom folkloru, pa sam bio u fazonu daj šta daš, koliko ludo može da bude? Pa odgovor na kraju je - i ludo, al' i poprilično fino i mirno.

Dočekali su me kao cara, e sad tu je pravo pitanje da li sam tako dočekan jer sam potencijalna žrtva za prekrštavanje ili je to zato što su istinski dobri ljudi. Ja volim da verujem da je ovo drugo. Tokom tog useljenja i unošenja stvari, moram priznati da je u razgovoru upoznavanja bio akcenat na tom njihovom verovanju i jednostavno mormonska vera je većini njih zamena za ličnost, iako imaju interesovanja i hobije ovo je nekako 80% karaktera. Al' otom potom, da ne bude sad ja kao nešto tu politički nekorektan (iako to svakako jesam) i odma zauzeo stav kako su oni neki ludaci koji samo o tome pričaju, jer to bi bila laž.

Znači, unosim stvari, gledam kuću, sobu, sedamo u kujinu i ta konverzacija teče otprilike kako ja znam da postoje kao crkva i da imaju dodatnu “Bibliju” i da veruju da Isus kad je vaskrso pojavio se u Izraelu i posle u Americi Indijancima, al' mi nije to tačno najjasnije šta i kako. I sad zamisli ti te Amerikance egoiste proklete, aj što svaki film kad je invazija vanzemaljaca oni baš sleću na Belu kuću, nego što i pre 2000 godina Isus baš mora dođe i kod njih. U svakoj čorbi moraju biti mirođija. Pustite nas bre barem da događaji u Bibliji nisu u sred Vašingtona. U ovom slučaju Njujorka, al' ajde sve je to isto.

Nego, da, postojalo je to neko pleme koje je bilo jedno od deset izgubljenih plemena Izraela što je 600 godina pre Isusa pobeglo iz Jerusalima brodovima pod najezdom Asiraca i naravno završilo u Americi (a gde drugde). Ha ha, vi kažete, to sam i ja reko, ali postoje dokazi! E koji su to dokazi? Pa brate Indijanci veruju u jednog Boga, ko i mi jel (ovaj tekst je zabranjen za ateiste mrš odavde), i imaju neke slike po pećinama gde je prikazan čika sa bradom u belom k'o naš Isus. I pazte sad ovo - Indijanci su imali neke posebne šatore gde se žene teraju kad dobiju menstruaciju. Bazirani Indijanci.

Pa dobro, kakve to ima veze sa nama? Pa sa nama i ne baš, al' to su imali stari Jevreji, te lunarne kuće gde oteraš ženu kad dobije da te ne smara sva prepucana hormonima i nadrkana. Pametni su bili ti Jevreji, nije ni čudo da vladaju svetom jebeni ljudi gušteri. Naravno imali su oni taj neki religijski izgovor zašto se to tako dešava, al' znamo svi da je to zato što žene postaju veštičare kad dobiju. Da, ovaj sterotip postoji hiljadama godinama unazad, a zašto? Pa jer nije stereotip. Znači Indijanci = potomci starih Izraelaca. Nego da se vratimo na naše Mormone.

Zainteresuje mene ta cela priča, mlad sam, radoznao, dosadno mi u pičku materinu, u jebenoj sam Americi, ajde da čujemo šta kažu. Pozovu oni mene na službu kod njih u crkvu, a meni odma neprijatno, tripujem ubaciće me u reku i nasilno krstiti. Bio sam na par službi različitih crkvi po Americi da vidim kako to izgleda, tj. želeo sam da odem kod Baptista da čujem kako crnci pevaju gospel, jer sam bio fan Bluz bradrsa kao klinac i stvarno je kidalo, nema da lažam. Al' baš Mormonska crkva, malo mi previše, reko aj neki drugi put, tek smo se upoznali, a ja ne dajem na prvom sastanku. Nije im bilo po volji, al' šta sad, imaju vremena da me privole.

Dođe prvo veče, krenuo da pada mrak, zovu me na večeru, naravno pred jelo ide molitva, ona klasična kao što smo gledali na filmovima, zahvaljuju se Bogu na svemu što im je dao, ništa napadno, lepo to sve deluje, žmurenje, držanje za ruke, nema nekog sektaškog vajba i nisam se osećao neprijatno. Hasamo mi, pitaju me da li želim da se pridružim čitanju skripti. Aj da ne uvredim ljude, a i ko što rekoh radoznao sam, 'oću da vidim šta se šavade jebote, sa kim delim kuću?

Ništa, sednemo mi na patos kao pravi dobri sektaši i oni kao da prilagode meni program, uzmu da čitaju iz Knjige Mormona, jer treba da dobijem kontekst svega jelte. Ne sećam se ja tačno šta se tu dešavalo, al' ono što se sećam je da je zvučalo sve isto k'o Biblija. Trajalo je to dobrih sat vremena, samo što umro nisam od dosade, al' ajde kao treba biti dobar gostcimer.

Ništa, krenem ja da postavljam pitanja o svemu tome. Kako je došlo do toga uopšte? Kako smo saznali da se Isus pojavio Indijancima, kako to nije opšte istorijsko znanje, jer ipak znamo da je Isus istorijska ličnost, sviđalo vam se to ili ne, verovali ili ne u njegova čuda, morate da se složite da previše postoji dokaza da je postojao.

E pa, tu zezanje kreće. Postojao je jedan lik, zvao se Džozef Smit koji je prvi prorok Mormonske religije, a inače njihovi proroci i dan danas postoje, biraju se kao papa ili patrijarh kod nas, ima tu nekih razlika, al' o tome ćemo u sledećem tekstu ili onom tamo, nemam pojma. Taj Džozef mi je dosta polarizujuća ličnost, nisam siguran da li je najveći prevarant i kreten koji je postojao, ili je stvarno verovao u te stvari koje je govorio. Ili na kraju krajeva, da ostavimo i dozu sumnje da se to sve i desilo?

Jeste znali da je u prošlosti postojala neka bakterija koja je napadala žitarice kada se ubuđaju i onda su ljudi to jeli i imali opasne tripove, a neretko i umirali od sraćke dok tripuju nekakva zla. Ne kažem da je jeo buđav lebac i da se to desilo, samo kažem da postoji kao mogućnost... Džozef je spikao sa Bogom, sa anđelima, dovodio ih ljudima da i ih i oni vide da nije žovla, ma svašta sa njim, ludilo.

Svakako znam da je ovo predugačko što ste pročitali, pa da se zaustavimo dok imate pažnje vi male socijalne zlatne ribice sa opsegom interesovanja ko trogodišnji ja na Red bulu. Sledeći put o legendi Džozefu i njegovim aposto... pratiocima.

Kraj prvog dela.