Priče

Smeće je uvek uz reku

Vokasi, mlad i zelen, čisti pred Prvi maj reku na selu, a nju smeće ne napušta.
:
Smeće je uvek uz reku

Da, brate, uvek tu ima đubreta. Kad god odem do sela, da se, ono, odmorim, da se opustim, da pecam na vikendici uz Tamiš, da vidim komšiluk, prijatelje da ugostim, ja moram da napravim radnu akciju jer smeće zaraste toliko da liči na tropsku džunglu. Nekog drugog bi boleo ceo kurac da dođe i dva dana pod punom mehanizacijom doslovno preorava ovaj komad zemlje, ali šta ćeš, banatska crnica, pa još uz vodu. Čvarak da baciš dole, dogodine bi prase niklo. Naravno, bar nije onako strašno kao pre što beše, pre nekih desetak godina. Tada se do te obale probijalo k'o da joj je prvi put, a ti pijan. Znači jedva.

Ali kakve obale pitate? Pa za početak, da se vratimo na neki period od pre 5 godina kada je cela priča oko vikendice počela. Dolazim ti ja sav pun entuzijazma, mlad i lep, u čizmama, majici na zelene, plave i bele pruge, sitne onako, preplanuo jer sam svakako crn k'o cigan da sam, dolazim da skupim smeće tu na placu da bih mogao da pokosim posle, sramota je da stoji tako nikakvo, reći će da je propala naša familija, prezime je to ej! A i naravno da ćemo dogodine da slavimo Prvi maj tu, pa tad da se malo manje čisti i krči i šta ti ja znam. Rakovica 65 parkirana u dvorištu, tuče muzika, ja srećan, dva drugara tu sa mnom, svako seo na jedan blatobran, poneo sikiru i cepamo tako do reke da sve skupimo na gomilu pa će doći treći drugar sa prikolicom da to potovarimo, pa idemo u disko uveče da vidi selo kakvi smo pravi bećari. Pa da sutra mamurni izjutra kosimo dok je rosa.

Dolazimo mi do Tamiša, znate, to je reka u Banatu To vam je Austrougarska. Ravno je, nema uspona nego ideš pravo i odjednom reka i to šira od bilo čega što se da videti u centralnoj Srbiji, pa se nažalost ne može u cevku. Minut ćutanja za sve povlašćene proizvođače električne energije koji nam tri procenata ukupne struje koju proizvodu naplaćuju kao da je trideset. Elem, stižemo do reke i prvo što vidimo jeste guma od traktora, ne mog, već ko zna čijeg.

Brate što ste kupili plac tamo gde je celo selo bacalo smeće, ovo se neće očistiti ni da cela brigada iz padinskog kazamata dođe da raščišćava.

A u pravu je. Ima smeća na sve strane. Tamiš nadođe, pokupi sa divljih deponija razne gluposti, flaše uglavnom, poneku gumu koja je nekim čudom preživela paljenje divlje deponije, to sve se posle zakači po granama, po šiblju i onda kada se Tamiš povuče, dogodi se to da ne znamo da li su to guske ili kese i flaše.

Jeste, sada zvučim kao vojvođanska verzija Ćute ili još gore, one Biljane Stojković koja je rekla da smo mi iz Vojvodine istrebili dabrove jedući ih kada je post, jer jebiga iz vode su znači posni su. Srami se glupačo. Ovo je realan problem koji se ne dešava samo u predizbornom ludilu nazvanom srpska opozicija koja ni ne zaslužuje da nosi ime opozicije. Pričali smo već o tome na Texteru.

Ovo je problem koji se dešava svuda. Izgleda da nas je ovo Rio Tinto zagadio najstrašnije. Neverovatno je koliko su flaša bacili u Tamiš i oni što traže litijum, i ovi što guraju reke kroz cevi, i ovi što su dabrove pojeli, i ovi što su rušili u Savamali... Dabogda našli litijum ispod Beograda.

Dobro je Vokasi, šta si se sad rasprdeo kao retardiran da si, pokupićemo mi ovo smeće evo i rešićemo tvoj usrani plac kojeg Tamiš dva meseca plavi, pa ne možemo posle praznika rada kad to nadođe maja i juna uopšte da pecamo. Pokupili smo te 2017. godine, a posle ćemo ga pokupiti i 2018, 2019, 2020 i 2021. godine.

Evo je sad i ova godina, evo  ga sada i Prvi maj je pred nama, jako smo srećni što ćemo da uživamo svi skupa jer je nedelja, neradan dan, pa će i ovi što su se u međuvremenu zaposlili  moći da dođu, a ne kao pre tri godine da moram da lažem da sam nogu slomio da bih išao da proslavljam praznik rada. Ionako ga samo neradnici, studentarija, i alkosi što idu na mufte nešto da popiju proslavljaju do jaja. Možda nama zaposlenima u čast, ko će ga znati.

I tako i ove godine čistimo mi, ista rakovica, ista četiri magarca puna entuzijazma, gubimo vreme da uradimo nešto lepo i dobro kao i uvek što dolikuje i što valja, kad se deda jedan pojavi. Čudan, sa štapom i u nekim zelenim pantalonama - sed, ne gandalfovski mistično poput čarobnjaka nekog, ne kao neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, već više kao da je čoban neki tu sa ovcama ili kravama na ispaši - samo mu kuče fali i to je to.

Gledamo mi u njega. On dolazi do gomile, do Keopsove piramide od flaša i počne štapom da bode i udara o spljoštenu flašu na zgaženoj travi i da je ukopava u rastresitu zemlju ispod.

- Eeee, deco, deco, evo gledam vas kako se mučite, pogotovo u ovo najgore vreme što je sad naišlo za nas. Mnogo je i nafta otišla. Di ćete to da odvezete?

- Pa u Zrenjanin kao i svake godine, nemamo mi registrovanu deponiju u selu, đubretari neće uopšte da nose kad pred kućom imaš više od tri džaka, a i to rade samo utorkom. Danas je četvrtak.

- Pa što bi čak tamo vukli, itnite to tamo malo dalje niz vodu. To svi tako rade.

Nakon ovoga smo se samo pogledali mi međusobno. A vi izvucite pouku kakvu hoćete.