Priče

Kupovina automobila – deseti krug pakla

Ako pravimo paralelu sa članom porodice, onda je automobil svakako dete, ali večiti student. Dugo traje i mnogo novca troši.
:
Kupovina automobila – deseti krug pakla

Kupovina prevoznog sredstva za ličnu upotrebu je jedna od životnih faza kroz koju (skoro) svaki čovek prolazi i ona, pored odsluženog vojnog roka sa oružjem, predstavlja jednu veliku školu za svakoga. Ako ona uspešno prođe, popećeš jedan stepenik više na lestvici zrelosti i više neće biti potrebe za dokazivanjem svoje stručnosti okolini, slično kao i sa tetovažom JNA - ko je uradi sam na straži, sa iglom i tozovim tušom, taj nema potrebe da dokazuje da je zreo čovek. Mnogi ljudi opisuju auto kao člana porodice, što je po meni preterano jer je to ipak samo radna mašina (zašto niko ne vodi toliko računa o frižideru ili fenu za kosu pitam ja vas). Ako već moramo da pravimo paralelu sa članom porodice, onda je automobil svakako dete, ali večiti student. Dugo traje i mnogo novca troši.

Pošto kupovina automobila predstavlja multidisciplinarni filozofsko-ekonomsko-inženjerski poduhvat, u skladu sa tim tekst će biti podeljen elektroinženjerski na tri faze. Dobar deo priče je zasnovan na istinitim događajima (prim. aut.).

1. Faza analize

Preko glave ti je više gradskog prevoza. Od čekanja istog po svim vremenskim uslovima ti je koža lica kao u starca, deluješ starije (i mudrije), ali ipak nedovoljno staro da bi ti klinci ustajali u busu. Zavisiš od pouzdanosti kvazi-sistema, koji je već decenijama šupalj ko sito. Na sve to, prinuđen si da svaki dan deliš lični prostor sa smrdljivom marvom, koja ti gaženjem po novim patikama čestita na dobroj kupovini. Na higijenu nije potrebno trošiti reči, jer smo najverovatnije svi preležali i kugu i koleru, zahvaljujući GSP-u.

Petak je popodne i dok čekaš osamnaesticu kod Sava Centra u sred špica i pušiš već petu cigaru, u nadi da će se autobus pojaviti što pre (primenjen Marfijev zakon), gledaš u reklamu neimenovane banke na stanici koja reklamira povoljne kredite i polako počinješ da razmišljaš kako zatvoriti finansijsku konstrukciju. Pa ne treba meni puno, samo da se prevezem od tačke A do tačke B, Puntić bi bio i više nego dobar za to.

Gasiš cigaru na pola i u euforiji otvaraš polovne automobile i listaš oglase.
A zašto bih se zadovoljio Puntom, kad je Stilo lepši i praktičniji i ima jači motor. Ali Stilo je auto radničke klase, naslednik Golfa dvojke u Srba, da pogledam Alfu, lepša je, a isti je motor. Pa šta ako se kvari, svaki auto se kvari. Uostalom, nema to veze sa markom, nego sa vlasnikom. A šta znam, zajebavaće me svi živi za Alfu, ako nema ulja ispod Alfe, onda nema ni u njoj i ostale fore. Daj da vidim ima li neki Pasat. Da li ih prave od suvog zlata kad 15 godina star pasat košta 5000 evra? Za te pare mogu mečka ili BMW da sednu. Hm, 3000 kubika, to je jedan bubreg godišnje za registraciju, a ja ih imam samo dva. Moraću onda malo da stegnem kaiš, ali ću se bar voziti ko čovek, odelo i kravata, da budem ko Džejson Stetam. Ali on vozi Audija u Transporteru. Čekaj da vidim kako se kreću A4 i A6 sa cenama.

U međuvremenu si stigao kući, ne menjajući temu o kojoj intenzivno razmišljaš prethodnih par sati. Potrošio si ceo bojler dok si se kupao jer si mislima bio na auto placu u Šapcu i kasnije bateriju na telefonu, jer si do pola 4 ujutro gledao oglase. Ali, na sreću, sutra je subota, tako da ćeš se lepo naspavati i sutradan nastaviti intenzivnu potragu. Pred spavanje šalješ poruku ortaku, u kojoj mu saopštavaš da imaš nešto važno da popričaš sa njim.

2. Faza – Savetovanje

Pre investicije, potrebno je posavetovati se sa brokerom, radi procene rizika. Broker je lik koji se u sve razume pomalo, ali konkretno najviše u kladionicu. Otuda i njegovo iskustvo u analizi rizika, iako nema formalno obrazovanje vezano za verovatnoću i statistiku, on ima sistem koji će mu obezbediti leba bez motike, samo zajebao ga je Bode Glimt u prošlom kolu, ali izvući će ga u sredu, tad se igra kup. Broker je lik koji zna tačno šta sve može da te sačeka iza ugla, u svakoj situaciji, mada ništa od toga nije empirijski dokazao, već je čuo od teče ili od kuma.

- Gde gori?

- Molim?

- Što si me cimao jutros?

-Jutros?

- U 4 ujutro si mi poslao poruku da imamo nešto važno da pričamo. Šta me gledaš tako belo, jel si opet vukao spid sinoć?

- Ma ne bre, nego sam razmišljao nešto, planiram da kupim auto...

- Šta si planirao da uzmeš?

- Pa gledao sam neku…

- Veruj mi tebra, mečku uzmi, to je pravi auto, to se ne kvari…

- Slažem se, vrhunski je to auto, nego nemam ja para za to…

- Znaš, kola se dele na Mercedes i na sva ostala. Meni je C klasa do jaja, a tek S, jao majko, sečem vene…

Dok broker nastavlja svoj hvalospev o nemačkoj autoindustriji, u stilu Bate Stojkovića u Ko to tamo peva, sa povremenim osvrtima na Bundesligu, ti sam sebi psuješ kurđela što si ga uopšte i cimao, bolje da si lepo dao 500 kinti za zoo vrt i posavetovao se sa nekom arom ili žakoom, saslušali bi te i dobio bi smisleniji odgovor. Dok šetate, pokušavaš da promeniš temu

- Kako su tvoji?

- Ma klasika, šljaka svaki dan. E nego znaš što je ćale gledao da uzme neku A klasu, našao mu teča, sad ću ti pokazati slike, uvezena iz Belgije…

- Kako je tebi na poslu?

- Klasika, jahanje, nema ljudi, novi slabo dolaze, stari samo odlaze. Nego da ja tebi ispričam što je jedan kolega uzeo Alfu neku u pičku materinu, dao 1000 evra za nju i još 2000 uložio u nju. I još uzeo karavana, reko sine jel si ti planirao sa njim na pijacu da ideš…

- Ma jebe mi se za Alfu…

- Reko sam mu sine to je venčanica, to jednom kad kupiš posle ne možeš da prodaš…

- A kako ti deluje ova Astra?

- Opel? Jel ti mene jebeš? To je rbina jedna, to je kanturina što kaže moj teča ne bih se ni zapišo za nju. Ajde nemoj tako nisko da padaš

- Jao vidi sad je pola 4, u 4 mi dolaze kumovi na ručak, izvini buraz moram da palim gajbi pa se vidimo neki drugi dan, cimaj kad budeš mogao

- Aj lagano, tu smo

Pobedonosno trčiš preko parka, diveći se sam sebi, kako si izmislio nekog kuma sa kojim se tvoji nisu posvađali oko politike ili oko recepta za vanilice. Osećaš se kao da se upravo vraćaš iz pakla i spreman si čak i da zapališ sveću jer si napokon pobegao od onog baksuza.

3. Faza – Razgledanje

Zatvaranje finansijske konstrukcije je već izvesno. Kredit je odobren, bubreg u slabini i što je najbitnije, svoje želje si sinhronizovao sa realnošću, pa više ne gubiš vreme maštajući kako kradeš zlatne poluge iz Narodne banke u stilu Pink Pantera i potom za njih kupuješ Majbaha.
Nije život akcioni film, mada bi voleo da se povremeno zameniš sa Brusom Vilisom, čisto da razbiješ kolotečinu. Ipak, lični mir nema cenu, pa kao što moja kućica znači moju slobodicu, tako i moja kolca znače moju slobodicu, ali malo više u nomadskom smislu. Dosta sa filozofijom, uzimaš telefon i zoveš prodavce.

Prvi scenario:

- Dobar dan, zovem povodom oglasa za vaš auto.

- A koji tačno?

- Ford Fokus

- ?

- Našao sam vaš broj na oglasu za Ford Fokus, 2005. godište, sivi metalik, 1.8 dizel, pa sam hteo da porazgovaramo malo o njemu. Interesuje me koliko je dugo kod vas?

- Aaa, pa to je moj lični auto, ja sam ga uvezao lično od prvog vlasnika iz Nemačke pre dve godine i mogu ti reći da ide k’o metak i troši k’o upaljač. On je nama treći auto u kući, imamo žena i ja svoje, a ovaj nam samo za duža putovanja služi, malo je jako vožen, samo na more i na planinu, nije uopšte video grada. 

- Koliko ste kilometara prešli sa njim?
- Pa malo jako, kažem ti,
samo do mora i do Zlatibora par puta godišnje, nije video grada

- Znači više je stajao nego što je vožen…

- A pa ne ne, vozili smo ga mi, ne samo do mora i do planine, vozili smo ga mi i po gradu često...

- Pa sad ste rekli da nije video grad?

- E slušaj, nemoj ti momak da se zavitlavaš sa mnom, ja nemam vremena da sa tobom razglabam. Ako hoćeš da uzmeš auto, dođi kod mene u Šabac, samo mi se najavi ranije…

- Važi, doviđenja.

Drugi scenario:

- Dobar dan
- Dobar dan
- Zovem u vezi oglasa za vaš Reno Megan…
- Odlično, zovete u pravi čas, kako mogu da vam pomognem?
- Pa interesuje me za početak, koliko je dugo kod vas…
- Auto je kod mene punih devet godina, mažen, pažen, sve je to uredno zapisivano i posedujem sve račune.
Nego znaš šta momak, ajde dođi ti kod mene da uživo pogledaš ako si ozbiljan, nije to-to preko telefona. Ja sam u Mirijevu, u ulici…

Odlaziš kod prodavca, na parkingu stoji nekoliko kola sa inostranim probnim tablicama. Jasno ti je koliko je sati i misliš se da je možda bolje da si ipak otišao u Šabac, ipak Ford je Njemac. Dobro, Amerikanac, ali nemačkog porekla, isto kao i Džoni Vajsmiler.

Auto je sveže opran i čist iznutra. Lepo, misliš se. Ali kilometraža se razlikuje za celih 50 hiljada u odnosu na onu sa oglasa. Prepošteni prodavac, videvši da si se zagledao zbunjeno u cajger počinje da se kune u ovaj krst da je na auto više pazio nego na decu nekada, da motor nije uopšte diran, a onda otvara haubu i kreće da ti objašnjava kako su dizne na Renou skinute sa Sojuza, onomad kad su Rusi poslali Lajku u svemir i kako to nema da omane. 

- Baš se vidi da je auto mažen i pažen, nego, kako je auto došao do vas?

- Auh sine. Uzmem ti ja neke 2006. novu Fijestu, iz salona sam je doterao. I nije meni to ni bilo bitno, znaš ja ne patim od toga da auto mora da mi bude pun opreme. Međutim, kaže meni sin jedan dan kao, ćale, pa tvoj auto nema klimu. I to kad sam čuo, hteo sam da odem da im polupam salon. Ali, smirim se tu nekako i posle par nedelja, naleti mi ovaj. I tako dam ja potpuno nov auto, za njega dve godine starog i još doplatim 1000 evra i od tada me on verno služi.

Crv sumnje je sve izraženiji, ali ipak nastavljaš dalje.

- Aha, a mogu li da ga probam?

- A neka, neka, zavali se ti, da vidiš kakva je to lađa od automobila, ja ću te provozati. Znaš, ja sam ovo terao samo na duža putovanja, kad krenem na Zlatibor, pa mi se ovi iz Golfova i Pasata mršte, ja dam po gasu i samo pretičem…

Slažeš zbunjenu facu, čuje se zvuk skidanja igle sa gramofonske ploče i prodavac te nagovara da te što pre probno provoza, dok još ima sunčeve svetlosti. Nakon gotove probne vožnje, pitaš prodavca gde mu je servisna knjižica. 

- Auh, zaturio sam je negde

- Pa rekli ste da je sve zapisivano i da imate sve račune, otkud to da su sad nestali?

- Ma tu su oni negde…

- Ako nemate, onda se mi vidimo…

- Jao čekaj, evo je

Listaš servisnu knjižicu i vidiš da ona nema veze sa pričom koju je prodavac probao da ti proda. Videvši da je vrag odneo šalu, prodavac ti nudi čak 500 evra manju cenu. 

- Porazmisliću, javljam vam narednih dana.

- Važi, nego požuri samo, sutra dolaze još dvoje da gledaju

- Hoću, prijatno

Već sutradan, nakon što su popio kafu i pojeo 4 jaja za doručak, okrećeš telefon i zoveš poštenog trgovca konjima

- Dobar dan, Đuvečgija ovde, juče sam bio kod vas da gledam auto..

- Kad idemo kod notara?

- Ne idemo kod notara, odustajem od kupovine automobila.

- Auh. Pa jebote jel si mi obećao? Jel si lepo rekao da ga uzimaš? Jel sam ti još i popust dao? Jebem ti čoveka, da me ovako zajebe..

- Jeste, ali ipak ne želim od vas da uzmem auto i zovem vas da vam to kažem…

- Znaš li ti ko sam ja?

- Znam, doviđenja.

Nakon pola sata zvoni telefon, broj nepoznat, ali znaš o kome se radi.

- Slušaj ti mene ovamo, moj sin je inspektor u dvaesdevetom, ima da te nađe da ti se usere u život..

- Jel to po službenoj dužnosti?

- Ma jebaće ti bre milu majku, vole jedan volovski…

- Jedva čekam, nek povede i komandira, a može i žandarmeriju da dovede da me uhapsi

- Ma slušaj ti mene pizda ti…

- Teraj se bre bolidu

Na kraju, kao magija u Cecinoj pesmi, pojavljuje se kum ti i nudi Citroen, kupljen nov u Srbiji, malo ogreban sa strane, ništa strašno, izvuče to jedno poliranje. Kupuješ Citroen od kuma i shvataš da je sreća ponekad na dohvat ruke, samo je potrebno prepoznati je. Priča se završava dugom i srećnom vožnjom, sve dok ne dođe do trenutka da zameniš sijalicu na kolima. Tad dobiješ poneki nervni slom, poželiš da se obesiš užetom za vuču, ali bar se udobno voziš. Tako je sve dok ne strada torzija. Tad se stvarno obesiš.

Čiča miča i gotova priča.