Priče

Kako nisam prestao da pušim

Da, ovo je tekst o prestajanju, ali da bismo znali kako je i zašto Frodo bacio prsten, moramo prvo da vidimo kako je došao u posed prstena.
:
Kako nisam prestao da pušim

Pozdrav svima, moje ime je Vokasi, imam 32 godine i ja sam bivši pušač. Znam ja da su bivši pušači gori od nepušača po tom pitanju, i jesu. Naporni su kao sociopata u inboksu devojke koja još uvek nije prihvatila njegov zahtev za poruke. Naporni su kao vegani koji moraju da kažu da su vegani ili će se usrati u protivnom. Naporni su poput novinara Danasa koji mora da opljune po Srbiji čak i u tekstu koji je nezanimljiv poput statistike o uzgoju pataka u Bangladešu. Bivši pušači su stoka prema pušačima samo iz razloga što se prave pametni.

Sedim ti ja tako u kafiću u Zemunu, blizu je Poljoprivredni fakultet, blizu je i srednja škola, stoga je kafić pun mladeži. Vidim dečka od nekih 16 godina kako vadi neki uređaj nalik na eksternu bateriju od pet hiljada miliampera oblika sličnog nekoj futroli za veoma male naočare.

Nigde u blizini ne vidim izrazito sitnog midžeta koji bi iste naočare nosio i priznajem sebi da razmišljam o budalaštinama jer je to taj voz misli koji te odvede sa teme u pičku materinu. Prekine mi misli, na sreću, kada začujem kako dotičnog dečka pitaju drugari: „Brt pa gde je Malboro?“ (namerno je izostavljeno prvo R iz naziva cigareta jer ga, priznajmo sebi, niko ne koristi. Nebitan si kao prvo r u Marlboru druže).

Tu on krene sa pričom kako prestaje pa je kupio ove električne. Prestaješ druže? Električne? Šta električne?

Kada je dotični dečko startovao mašineriju koju je izvadio iz džepa, jako sam se zainteresovao i zamalo poželeo da nisam prestao sa pušenjem kako bih mogao da uživam u punjenju baterije, punjenju cigare, kao da mi nije dosta što punim telefon svako malo, pa sad i na to da pazim. Ja sam ti takav, samo mi daj obavezu i da brinem o nečemu.

Moja maštanja o električnoj cigari je prekinuo smrad. Zamislite sada da vam propuštaju patike i vi ste nakon basketa, trčanja, sa čarapama od dva dana, pokisli i ugazili u baru u kojoj je bila voda koju je ispustio Ling Long, kineska fabrika guma iz Zrenjanina koja smrdi na Kineze, a potom ste došli kući te iste čarape ostavili na terasi nakon što ste ih hirurški skinuli sa stopala zajedno sa noktima i nakon dva dana otišli na terasu da pokupite preminule golubove pa vas je zapuhnuo topao vazduh nalik na radijaciju koja uništava helikopter iznad reaktora u onoj seriji o Černobilju od pre par godina.

E tako je smrdelo. Neko od dece je prokometarisao da su to maline i mentol. Jeste. To su maline i mentol koji žele da ti prodaju organe na crnom tržištu, da ti popiju adrenohrom i da nakon toga od tvog tela naprave farmu malih Ksenomorfa iz filma Osmi putnik (Zaređao sam sa filmovima, možda padne neka recenzija).

Dakle duvanski dim. Svaki treći čovek, svaka četvrta žena i svako peto dete u Srbiji PUŠI. I dalje mi kroz misli prolazi ta reklama na RTS što je ponosno išla te davne 2007. godine koja je godina kada sam ja počeo da pušim. Da, ovo je tekst o prestajanju, ali da bismo znali kako je i zašto Frodo bacio prsten, moramo prvo da vidimo kako je došao u posed prstena.

To je bilo čisto kurčenje. Sedimo mi u školskom, glupavi Duda ne ume da uvuče dim. Svi pušači ga zezaju kako je debil jer pućka. Kaže da se zakašlje ako uvuče. Svi krenuli da se deru da je pička, krenem i ja da se derem. Tako to ide u čoporu. Kud svi turci, tu i mali Mujo. Krene mene Duda da zajebava jer ja zapravo i ne pušim i da sam ja još veća pička. Ja uzmem cigaru i zapalim je i uvučem u pluća da mu pokažem. Ne zakašljem se. Svi mi čestitaju k'o da sam upravo jebo. Ja presrećan. Sve bi to bilo možda i komično, da ja u tom momentu nemam 17 godina. Dakle, kasno sam počeo da pušim.

O jebem ti Srbina božijeg. Ču li ti ovo? Kasno počeo. Treba nas samleti u onoj mašini za mlevenje mesa iz spota Pinka Flojda Vidonido Eđujekšn kad oni čekići marširaju, a potom baciti svinjama. Kasno počeo. Nije nego.

I od tada do 2019. godine vaš najomiljeniji pisac sa Tekstera (HEHE SKEČ) Vokasi je tukao 30 dugih crvenih Palmala svakog dana. To je kutija i po. Kad se izađe do grada u provod da se vataju ženske to je dve i po kutije. Znači pedeset komada. Gadile su mi se sve antipušačke kampanje, gade mi se i dalje. Uživao sam u duvanu kao sumanut. Bežao sam na pauzu za vreme posla da palim cigaru. Kažem da idem u klonju i zapalim cigaru. Jeo sam ih. U nos sam ih gurao. Da su mogle da se šmrču, ja bih ih šmrkao. Zapravo sam imao neki duvan za šmrkanje  što sam furao okolo u crnoj kutiji sličnoj onoj za Tik-tak bombonice, mislili u kafani da sam pajdoman. Govorio sam sebi da nikada ne bih imao želju da radim i zarađujem da nije cigara, da su cigare od mene napravile samostalnog čoveka, da sam srećan. Da mi ne smeta. Da ne kašljem. Bio sam govno od čoveka jer sam lagao samog sebe sve vreme.

Smrdeo sam na cigare. Kako to znam? Pa evo, prestao sam negde u maju 2019. kada je zimska jakna bila odavno oprana i stavljena u plakar. Negde u novembru 2019. vadim ti ja tu jaknu iz naftalina i ona smrdi na govana bezdan. Jebote. Čista jakna koju sam ostavio u plakar dok sam još pušio je za šest meseci smrdela strašno na cigare kada sam je kao bivši pušač ponovo izvadio da je nosim. Osetio sam cigare čak i kad sam je opet, tog novembra, oprao i osušio i tri dana nosio prelaznu i dalje, smrzavao se kao pička noseći prelaznu jaknu koja na rukavu ima džep što mi nikad niko na pretresu nije otvorio od organa reda.

Zavaravao sam sebe. To sada sa ove tačke gledišta deluje tako da bih došao sebi samome pred kuću, zvao sebe samog da izađem napolje i našamarao tu mlađu i gluplju verziju sebe šakama u predelu lica najsnažnije. Imao si bronhitis kretenu. Imao si tušta i tma problema. Imao si kodža osetljivosti (kodža znači velika količina nečega i to je ono „kodža“ iz „Kanda, Kodža i Nebojša“).

Ima ona fora da uzmeš i računaš koliko si para bacio na pljuge tokom pušačkog staža i onda ti kaže nepušač: „Eto vidiš, da nisi pušio sad bi imao toliko i toliko evra“. Jeste kurac. Ne bi imao jer bi to otišlo na neku spidčinu ili kurve svakako tako da mogu slobodno da vam kažem da od toga nema ništa. Računao sam, kako da nisam. 12 godina po 365 dana po samo jedna pakla koja košta od jednog do dva i po evra izađe oko 6 hiljada evra plus – minus. To je 12 prosečnih plata. Jaka muda od para u pičku materinu. Pola novog Renoa Klija. Nije stvar u parama znači. A u čemu je stvar?

Pa dunulo mi je da batalim. Batalio sam jednostavno jer me nije zanimalo više. Ustao sam, zapalio, skuvao kafu, zapalio, zapalio, sišao dole, zapalio, sačekao bus, zapalio, ušao u bus, izbacila me kontrola, zapalio, ušao u drugi bus, izašao, zapalio, stigao u firmu, zapalio, zapalio, zapalio, krenuo da radim, napravio pauzu, zapalio, i u pola deset skontao da sam od sedam do pola deset spušio pola pakle. U 12 smo krenuli po jelo i ja sam imao još samo jednu cigaretu u pakli. Pojeo sam to što smo kupili,. Zapalio sam i rekao, to je to, to je zadnje i više neću da kupim cigarete. Nisam zapalio evo tri godine.

Nazivam sebe apstinentom. Zašto apstinetnom? Računam da je to ono — jednom pušač, uvek pušač. To je kao kada izgubiš nevinost, ne možeš ponovo postati nevin zar ne? Ma koliko se nejebao godinama, ti si izgubio nevinost i nikakva mađija ne može da ti vrati stanje kad si samo bio drkadžija koji zamišlja da gurne kitu u ženu misleći da će tako postati bolji čovek, slično kao i ja što sam udahno u pluća da budem bolji od Dude.

Dobro, znam. Nije nikotin kao pajdo da se navučeš od prve. Gori je zapravo. Tebi treba 15-20 cimova iz svake cigarete, pa puta 20-30 u toku dana. To je 300 doza svakog dana prijatelju moj. Pajdo ti treba jednom, možda dvaput, kokom se popravljaš dok imaš, 4-5 puta, zavisi od finansija, ds peglaš dok ne ode sve jer ako se isuši možeš ga komotno na krofne staviti ništa raditi neće. A i to što si imao nije tristotine lajni prijatelju, to je 10 možda. Nikotin je loš. U sistemu ti je kratko. Ja sam tri dana imao frku nakon što sam batalio. Kupio sam čak po prvi put u životu semenke od bundeve tokom tog nekog delirijuma koji mi se stvarao da bih lakše prebrodio. Onda sam skontao da mi to ne treba. Ništa mi nije trebalo.

Da stvar bude još zanimljivija, nakon pola godine sam iza knjiga na polici našao neotvorenu kutiju palmala. Imao sam cigarete na 3 metra od mesta gde sam sedeo nakon 48 sati bez nikotina, sam, nervozan i sa vidnom željom da udaram u glavu nekog. Posle još 24 sata sve je prestalo. Skontao sam da je nikotin jedna pička i to je to.

Inače, zezali su me. Govorili su mi da ću zapaliti prvi put kad izađem i popijem alkohol. Ja izašao bio popio alkohol. Nisam zapalio. Govorili su mi da neću moći da pijem kafu. Pa kako bez kaficeeeee. Pijem kafu i dalje. Govorili su mi svašta, ali to su bili pušači kojima je bilo krivo što sam ja prestao. Krivo na isti onaj način na koji im je bilo drago kad sam ostao jedan od njih. To je taj osećaj pripadnosti. Mora to. To je tako jednostavno, tu, među nama je. Pripadaš grupi ljudi koji voze dizel, pripadaš grupi ljudi koji nema tinder, pripadaš grupi ljudi koji... ma pripadaš. To je jako bitno.  Ja sam izabrao da pripadam pušačima i prestao sam da pripadam. Više je to u glavi nego igde.

Kažu da je svaka navika samo tri nedelje. Da se posle toga prebrodi sve. Cigare sam prebrodio ranije, oko prve nedelje.

Tokom druge sam osećao u vazduhu miris pogačica iz obližnje pekare, i tako da sam imao čit u odnosu na kolege i znao sam kad izlaze iz pećnice.

Treće nedelje sam se alkoholisao sa drugarom na Kališu. Vino smo neko imali. Skontao sam da mogu da popijem više nego pre. Brže, jače i bolje.

Prelepo sam se osećao i skontao da je to vino koje smo pili najukusnije vino koje sam ikada pio. Nakon godinu dana sam razmišljao o posledicama toga što sam proveo deceniju u zagrljaju nikotinskog đavola. Ništa. Nema nikavih posledica. Sve mi je super. Imam bolju prokrvljenost pa su mi ponovo i zimi tople ruke, više me niko ne zeza da sam dobar u krevetu zbog hladnih šaka. Istini za volju, odaću vam tajnu da posle prestanka pušenja dobijate na dužini vi muškarci, na tvrdoći isto. U pitanju je par centimetara jer sunđerasto tkivo vašeg, da kažem, spolovila ima veću prokrvljenost.

I tako nisam prestao da pušim kroz nekakvu električnu tranziciju. Nisam prestao tako što sam pio čajeve protiv pušenja. Nisam prestao tako što sam žvakao nikotinske žvakaće, nisam ni po sebi lepio onu budalaštinu što nazivaju FLASTEROM. Nisam prestao tako što sam jebo majku svima, bivao nervozan i prestajao zarad boljeg mišljenja o sebi, prestajao zarad toga što se od mene to očekuje kroz taj neki majndset koji dobiješ, na primer, od nekog gurua, već sam zaista prestao zato što sam želeo zbog toga što želim da prestanem. I to zaista može tako. Samo ne zapališ više. Nema tehnika kao kod muvanja u Koprivicinim gubljenjima. Samo prestaneš. I to je sve. Neće ti nedostajati cigara ako je nećeš. Daleko od očiju, daleko od srca.