Politika

Jesmo li spremni za Vučićev odlazak?

Hoće li to biti slavno rušenje autoritarnog režima ili jedna potpuno zanemarena opcija — da lik samo siđe sa vlasti kad bude hteo?
:
Jesmo li spremni za Vučićev odlazak?

Ne, ne taj odlazak iz mima ispod. Postoje neki zakoni koji ne dozvoljavaju da neke stvari napišeš itd.

Ne čitaoče, govorim o (već) desetogodišnjem snu svakog protivnika režima Aleksandra Vučića, o snu — da odjebe bre više. Za ovim zlobnikom i psihopatom ostaje trag koji smrdi na nečovještvo, znamo sve o njemu, samo jedno ne znamo — kako da sve to prestane. E pa spavaj mirno snom pravednika narode, ima predsednik i za to rešenje. On sprema svoj odlazak i mi koji smo protiv njega se vrlo malo tu pitamo.

Ništa bez pristanka

Vladavina ovog nakaznog deteta Prve i Druge Srbije se neće završiti bez njegovog pristanka. Postoji nekoliko ključnik faktora zbog kojih Aca Srbin suvereno ladi jaja na srpskom tronu i to nastavlja uprkos bezbrojnim aferama:

1. Institucije su njegove

Evo pogledaj na primer suđenje za Jovanjicu. Tužilaštvo ne reaguje na navode lika koji je zapravo otkrio tu plantažu vutre načelnika Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, dok je istovremeno naš Eskobar za vutru Predrag Koluvija u kućnom pritvoru, odakle uspešno odlaže suđenje već dve godine. Bukvalno će sve ovo zataškati. U tužilaštvu su botovi, u sudovima u botovi, a biće ih sve više zbog ustavnih promena od 16. januara ove godine (sećamo li se toga).

2. Opozicija je nenormalna

Ako želiš sranje po opoziciji od pet hiljada reči evo ti, ali za potrebe ovog teksta bitno je reći da je srpska opozicija kao muške gaće, neizostavno se cepaju i imaju žutu mrlju. (a jesam šegadžija)

Al’ stvarno, ako hoćeš da se proguraš u SNS, prosto je — samo treba da odustaneš od svoje ljudskosti, bogomdanog dostojanstva i da se pretvoriš u beskičmeni batplag koji ne izlazi iz bulje Ace Srbina. Tako si dobar naprednjak. Napredovanje u opoziciji je druga, tužna priča. Evo kako to ide: prethodnopomenuti opozicioni lideri su toliko skandalozno nedolični za bilo kakvu kandidaturu da oni već godinama guraju druge kandidate ispred sebe, a ako to ne urade i pokažu svoje lice — propadaju.

Dakle,

> budi ono što krug dvojke smatra za intelektualca

> izjasni se protiv Vučića na tviteru

> budi pozvan u Utisak nedelje da ponoviš svoj tvit 20 puta

> živimo u društvu incident

> budi eksponiran u opozicionim medijima čiji su novinari sluge tviter mnjenja

> čestitam, nametnut si kao lider opozicije na narednim izborima, za više informacija javite se Saši Jankoviću ili Ponošu.‍

A pošto je zabranjeno da se govori protiv Vučića na drugim većim televizijama, znači da se uvek nameće neki pimpek koji je prihvatljiv, ali ipak neharizmatičan, da ne bi ugrozio pozicije opozicionih lidera. Buukvalno će zauvek glavni kandidati biti likovi manje harizmatični od Đilasa, Jeremića, Lutovca, Raduleta, Boškića i ostalih.

Pritom, uboga opozicija je nezamenjiva — toliko ih ističu tabloidi kao arhe neprijatelje vlasti godinama da niko drugi ne uspeva da se probije, ali oni nisu arhe, oni su savršeni neprijatelji.

3. Strani faktor šta

Neko je Srbina ubedio da je Vučić već deset godina pod Isusovim mukama, nametnutim od strane STRANIH SILA DA PRIZNA KOSOVO!! Ko pažljivo posmatra situaciju, ili prosto ne gaji puste snove, vidi da Zapad koji je pritiskao prethodnu vlast nije isti taj Zapad danas. Evropska unija nikako da se sabere još od krize 2008. a Amerika ima dovoljno svojih unutrašnjih problema, kao i spoljašnjih koji su daleko bitniji od nas. Poenta: pritiskaju, al’ ne naročito jako, očigledno su od Briselskog sporazuma relativno zadovoljni jer je lik predao sve kljične institucije Albancima.

4. Neprevaziđena tehnologija vladanja

Ako smo nešto skontali za ovih deset godina, kada je u pitanju vladanje nad svakom sferom društva – Vučić se ne zajebava. Pre će kamila (kanap) proći kroz iglene uši nego što će se neki mučenik bez članske karte SNS zaposliti u državnom preduzeću. To je kontrola nad stotinama hiljada ljudi. Ali stvar ide mnogo dublje, toliko da me podseća na Izvore totalitarizma Hane Arent, gde govori o tendenciji totalitarnih lidera da stvaraju paralelne institucije za sve sfere društva.

Imaš one old skul lgbt pedere, imaš ove Vučićeve Azdejković pedere. Intelektualci se žale na vlast, on izbaci rendom listu 700 intelektualaca koji ga podržavaju. Imaš NVO za neke tamo mlade lidere, imaš SNS akademiju mladih lidera. Za Utisak nedelje imaš Hit tvit. Ima ovih paralelnih institucija svuda. Sve što postoji ima svojeg pandana čija je matica SNS, a poenta je da se, najpre, međusobno takmiče, ali još važnije, da njegovi podržavaoci imaju svoju novu, paralelnu realnost koja sadrži svaku sferu društva, samo naprednu verziju. Ne znam da l’ smo u potpunosti svesni snage psihološkog efekta koji ova paralelna realnost ima na njegove glasače.

5. Mediji, to sam ja

Ima li šta ovde da se kaže što već ne znaš čitaoče? Lik je mag propagande. Dnevnik svake veće televizije počinje rečima predsednik Srbije Aleksandar Vučić... i toliko retko čuješ nešto protiv vlasti da je isprva to bio šok, odma deljenje po internetu, senzacija. Sad je već i to smorilo. Kao da smo u zatvoru i još jedan lik uspe da preskoči prvi zid, samo da bi ga iza zida dočekali panduri, krokodili i Dragan J. Vučićević.

Mediji su pod toliko jakom cenzurom da će, ubeđen sam, novinari biti pod autocenzurom i neko vreme nakon što Vučić ne bude na vlasti. Ćuti, da zlo ne čuje.

6. Narod ga najladnije voli

Da, jebiga, pored svih ucena, pored svih manipulacija, narod je stoka i treba ga jebat. Da mu je loše — pobunio bi se. Ili jeste loše, ali ne dovoljno, ili ne misle da može biti bilo ko bolji od Vučića.

Ko je strasti smirivao, nije dangubio

Kad se prašina slegne i vreme proleti, kad dođe trenutak da okonča svoju vladavinu, Vučić će biti spreman. Ko pažljivo prati našu politiku prethodnih meseci (jadan on), primetio je da se Vučić povukao iz skoro svakog unutrašnjeg konflikta — više on nema veze sa aferama, sve su Dijana i Neša. Nema veze ni Andrej Vučić veze sa Jovanjicom, evo tvrdi opoziciona novinarka Jelena Zorić (koju je, zanimljivo, Vučić odlikovao prošle godine). On će jednom napustiti SNS, pa nek se oni kolju međusobno. On više ne pljuje opoziciju, on se sastao sa Đilasom, on je pazbogati svačiji predsednik, on se sastaje sa celom opozicijom da ih sasluša oko sastava vlade, on je umirio tabloide i opozicionari su zahvalni. Ma divan mladić javlja se na ulici znam mu roditelje.

Nismo spremni

Kad je Vučić sa Tomom osnovao SNS daleke 2008. godine, možda i nije očekivao da će imati predsednički mandat do 2027. Od tad su se mnoge stvari promenile.

Bogzna koliko je kapitala nakupio za sebe i bližnje, ko zna koliko stotina hiljada poniženih i uvređenih ljudi je baš njemu zahvalno što imaju posao, kao u mikrokosmosu Lučana gde radnik umire dok ostali to zataškavaju, i najpre, koliko je moći nakupio. Ako ovoliko može da smiri tenzije u društvu za tri meseca, zamislite koliko tek može za još 5 (ili 10?) godina.

Čak i kad bi opozicija jednog dana, kad dođe na vlast, imala muda (koja nema) da razmontiraju BIA i mafiju, pa da pohapse sve zajedno sa vrhom SNS i samog Vučića — oni za to svakako neće biti sposobni. To se ionako kod nas u Srbiji naziva pogrdno revanšizmom, kao da nije prosto sprovođenje zakona. Uostalom, zašto bi, već su ostvarili svoj cilj — došlli su na vlast.

Bez obzira na sve što je učinio, svet politike nije roman, pa ni predsednikovom zločinu neće slediti kazna, sem ako u slučaju primedbe kosmičke pravde doživi smrtni ishod od atletske povrede.

Iako bismo mnogi voleli da ga vidimo iza rešetaka, i izvinjavam se na pesimizmu, ali to se neće desiti, niko mu neće suditi, ma niko ga neće ni pljunuti na ulici. Kao svi bivši srpski državnici, šetaće bušnim ulicama i razlupanim trotoarima, prljajući svoje skupe cipele — sasvim slobodan, u kolektivnoj amneziji i letargiji siromašnog naroda.