Priče

Bumer na nastupu Mimi Mercedez

Treš Turizam na neobičnom rep koncertu Mimi Mercedez
:
Bumer na nastupu Mimi Mercedez

Obično se rukovodim nekim neopipljivim osećajima kada, u trenucima pred sam izlazak, obuvam svoje patike i gledam svoje sede ispred ogledala. Već tada, znam ishod samog izlaska koji će mi oduzeti još jednu neprospavanu noć ili, ako bismo išli u patetiku, još jedan dan svog života koji se, nekim čudom, premestio u starački dom u trenucima kada sam čekao u redu da bih ušao na splav i video Mimi.  

U daljini, video sam je kako se polako sprema za nastup, dok sam u isto vreme, video masu obučenu u crno. Neko bi pomislio da to uopšte nije rep nastup već skup ljubitelja metal muzike ili, ako bismo išli u mračnije i okultnije stvari, neki ritualni obred koji je uzeo preveliki zamah. Sećanje koje me i dalje služi je pokazalo svetlu tačku kada je najpotrebnije i setio sam se da je Mimi, ipak povezana ritualima. Počev od nastupa u Dragstoru do njenog verovanja u horoskop i simboliku, znao sam da će ovo biti jedan rep nastup na koji nisam navikao.

Povučen prethodnim iskustvima, rep nastupi su uglavnom haotični i neprecizni. Ako nisu neke tematske žurke, rep nastup može da počne bez neke zacrtane rutine ili programa koji, zahvaljujući obožavanju pojedinih supstanci, uvek kasni ili se u nekim slučajevima, nastup i ne desi. Ovde je sve već zacrtano. I moje ime koje je na spisku, i masa koja jedva čeka da uđe i Žakila koji je vrteo muziku. Sve je već pripremljeno. Jedino što nije bilo spremno je moja ličnost i arogancija koja je svoj staž u izlaženju projektovala i na ovaj ovaj nastup. Očekivao sam klasičan rep nastup a dobio sam hiljadu utisaka koji su me udarali poput nekog profesionalnog boksera direktno u glavu.

Dok sam prilazio improvizovanom bekstejdžu, ugledao sam Mimi. S obzirom na to da je naše poznanstvo postojalo samo preko interneta gde logično, nije znala kako izgledam, razmišaljao sam kako da se predstavim. U momentima dok je obezbeđenje pretresalo omladinu i vadilo iz torbe pojedine predmete, pružio sam ruku. Okrenula se. Rekla mi je da je sad nalakirala nokte i da ne može da pruži ruku. Ali, znala je ko sam. Seo sam pored nje i gledao u binu dok je splav još uvek, bio prazan. Ali samo na kratko. Da li je to tipična Mimi koja ne može da se upozna u tom trenutku jer je nalakirala nokte? Pomislio sam dok sam uzimao svoje pivo i razmišljao o danu, kada sam je prvi put otkrio negde pre deset godina. Ili je to bilo manje? A šta podrazumeva otkriće? Ja nisam lovac na muzičke talente ili menadžer koji će je unajmiti. Ja sam još uvek, ljubitelj rep muzike i tako sam se ponašao i te večeri. Jebem mu mater, valjda ću znati kako da se ponašam. Nisam razmišljao o pitanjima koje bih joj postavio, jer, pozvan sam da se provedem a ne da službeno i uštogljeno posmatram ljude oko sebe.

Moja podeljena ličnost gde se jedan deo nje krije u mračnom ćošku moje podsvesti mi govori da bih mogao da je pitam neko klasično novinarsko pitanje. Poput nekog novinara koji je lovio ekskluzivu koja u suštini ne postoji, pokušao sam da taj glupi osećaj odbacim od sebe. Seo sam pored nje. Uzeo sam svoju drugu Stelu i zapalio sam cigaretu. Neartikulisano i haotično, okrenuo sam se prema njoj. Pitao sam je, da li ima neku rutinu pre samog nastupa. Neočekivano, rekla je da ne postoji neka posebna rutina već je preokupirana čišćenjem kuće gde u isto vreme, sluša svoju plejlistu za to veče.

Zašto sam pomislio da svaki izvođač, u svom katalogu ima čudne rituale pre samog nastupa? Uostalom, ovo nije rok muzika gde je lista zahteva neozbiljna i nerealna. Ovo je i dalje rep nastup na Zapa barci gde se linija između izvođača i publike smanjuje kako veče odmiče.

Na kraju dana, svi smo mi, bez obzira na godine, rasli u istom gradu. Imali smo iste navike gde smo se zajedno, ložili na neku pojavu ili trend. I dalje, kod nas postoji određeni sentiment na neka vremena koja se uspešno prenose na druge generacije, gde pored svojih trendova, pokušavaju da razumeju nas iz prošlog veka. Razmišljao sam i o tome kako je moja i Mimina generacija uticala na ostatak omladine. Pričao sam sa nekim o tome i shvatio sam da, ma koliko pijan bio u tom trenutku, nisam mogao da se otgrnem utisku da loženje nikada nije ni prestalo. Loženje na novac, skupe stvari i podizanje ka vrhu društvene hijerarhije je nešto što je iskonski u nama još iz pećinskih vremena. Kako je rekao Mikri: Sranja ne prestaju, samo menjaju formu.

Veče je odmicalo tako što sam samoživo kupovao pivo i gledao kako publika frenetično skače i zabrinjavajuće zna svaki stih Miminog repertoara. Ne mislim da je zabrinjavajuće to što slušaju Mimi. Naprotiv. Zabrinjavajuće je to što sam sam video sebe u tim godinama koje su proletele isto tako. Skakajući pijan gde sam obredno izgovarao svaki stih je nešto što bi morao svako da prođe u životu. A i ne mora. Sve je stvar izbora.

Odjednom, gde je moja svest odavno postala maglovita i nerazjašnjena pojava, pojavio se jedan Kinez koji je prilazio devojkama tako što je pokazivao odakle je. Živeo je u Šangaju i došao je u Beograd. Pokazivao je devojkama čuvenu panoramu Šangaja gde je mislio da će na taj način da privuče i fascinira devojke koje nisu primećivale nikoga, pa ni omanjeg Kineza sa plavim kačketom koji je uporno držao telefon u desnoj ruci i tako išao od devojke do devojke.

Devojke su odlučile da se takmiče. I to ne mislim kao na neki dublji psihološki i podsvesni nivo gde su se devojke odmeravale i gledale koja se bolje obukla. Ne, ovde su se stvarno takmičile. I to je još jedna novina. Takmičenje za najbolju žensku guzicu te večeri je nešto što nisam očekivao. Ne zato što nisam naviknut na takve pojave, već zato što se osetila jedna vrsta tribalizma među ženama sa velikim guzicama koje su se gurale da pokažu ostatku publike svoje atribute. A ja sam nastavio da pijem.

Naporno i dosadno sam bacao pare na konobaričin ajncer gde sam joj, po deseti put govorio da donese veliku Stelu,  gde ću u pauzama od pića, gledati kako nisam deo tog sveta. Ne zato što sam mator. Naprotiv. Već zato što sam Mimino godište koje je svedok njenog uspona. Sećam se trenutka njenog pojavljivanja. U vremenu Fejsbuk grupa koje su mrzele nekog ili su se delile zbog određenog ukusa i stila oblačenja, upravo sam u tim momentima shvatio kako se moja generacija večito delila.

Delili smo se za koga navijamo, koju muziku slušamo ili koje patike nosimo gde bismo zbog takvih podela, osuđivali bilo koju novinu koja bi se pojavila. A Mimi je upravo to. Potomak starije generacije koja je prošla kroz osudu. Najbolji dokaz podeljenosti publike u tom periodu je bio lajk i anlajk dugme gde je odnos lajka i anlajka bio identičan koji se godinama kasnije, prikazivao drugačije. Jer, kako su se menjale generacije, tako se i stil muzike menjao. Menjalo se poimanje i shvatanje života gde bleja na klupi sa ortacima i nije bila toliko primamljiva opcija niti se više iko primao na takav stil života. Sada je bilo drugačije. Pojavile su se generacije koje su težile ka boljem i kvalitetnijem načinu života bez prevelike glorifikacije besparice i skromnog života. I bolje što je tako.

Kako sam odlazio sa splava, tako sam u nekoj daljini gledao Zapa barku. Izgledala je poput neke komune u koju sam slučajno upao. Sa enterijerom i muzikom koja je gruvala i posle Miminog nastupa, shvatio sam da je njeno gostoprimstvo uticalo da ne postanem toliki vanzemaljac u svetu koji je bez mene, išao dalje. Nije se obazirao na moje godine i na to što sam izgledao kao pijani starac u gomili klinaca koji su frenetično navijali i glasali za najbolje dupe na tom splavu.

Shvatio sam, bez obzira na kritike i osuđivanje, Mimi je upravo ono što je postala danas, a to je neverovatan izvođač koji nije pravio kompromise u svojoj karijeri. Pravila je kompromise u svom životu. Kako je rekla i kako sam mogao da primetim, njen život ima faze kada je bila nenormalna, i kada se malo unormalila. Nenormalna Mimi je poznata svima. Normalnija i stabilnija Mimi voli jamb i čišćenje kuće pred nastup koji je pokazao da je događaj za sebe koji se izdvaja u moru rep nastupa.

Osim neverovatne energije i prisnosti koju sam osećao, nije postojao nijedan momenat kurčenja bez pokrića. Svako se kurčio u skladu sa svojim mogućnostima. Mimi se kurčila svojim nastupom, dok sam se ja, kurčio svojim godinama i želji da ostanem još koji sat duže na tom splavu. Umesto da se i ja oprobam u igranju jamba, odlučio sam da sednem sa Mimi i shvatim kako je ona jedini predstavnik moje generacije koja se nije toliko snašla kao ostale.

Uz pojavu socijalnih mreža i želji da se izrazimo, našoj generaciji je ostao žig neopredeljenosti. Starije generacije su imale političke i društvene promene, dok su mlađe već definisane. Moja i Mimina generacija je morala da se snalazi. A pričajući sa njom, shatio sam da se ona vrlo dobro snašla. Ja u sebi nisam našao dovoljno veliku želju da naučim jamb. Kako je rekla, jednog dana će me naučiti. A do tada, praviću se da sam deo ovog vremena koje furiozno grabi napred. Daleko od toga da sam onaj lik koji priča kako je nekada bilo bolje. Mišljenja sam da je danas bolje. Makar se odmah zna ko je kakav.